Теку сузе малој Злати
низ образе, у салати.
Цело јутро има трему:
Је ли промашила тему?
Треба да је у кромпиру.
Што је не пусте на миру;
лист да грицка и да жваће.
Ако сад не једе, кад ће.
Kажу златна, добра душа,
ради, ал’ неће да слуша .
Воли себе пре нег’ друге.
Носи хаљину “на пруге”.
Kромпир ипак мало гоји.
Свака буба тог‘ се боји.
Џаба су ти онда пруге
кад си тежа него друге.
Ма опуштено златице.
Једи само салатице.
Не мора се бити златан.
Довољно је : уникатан!
