Teku suze maloj Zlati
niz obraze, u salati.
Celo jutro ima tremu:
Je li promašila temu?
Treba da je u krompiru.
Što je ne puste na miru;
list da gricka i da žvaće.
Ako sad ne jede, kad će.
Kažu zlatna, dobra duša,
radi, al’ neće da sluša .
Voli sebe pre neg’ druge.
Nosi haljinu “na pruge”.
Krompir ipak malo goji.
Svaka buba tog‘ se boji.
Džaba su ti onda pruge
kad si teža nego druge.
Ma opušteno zlatice.
Jedi samo salatice.
Ne mora se biti zlatan.
Dovoljno je : unikatan!
