…јер све друго се не важи!
Први пут на море стиже,
од среће му цакле очи
хоће да му приђе ближе
па да храбро у њег‘ скочи.
Плаво је а сво се мрда.
Мокро је и мало слано.
Да л‘ је морска вода тврда?
Да л‘ је за купање рано?
Шешир он на главу стави
На рукама му “мишићи”.
Прска и таласе прави.
Нико мору не сме прићи.
Тад Вуле у воду згази.
Kад заплива наста мук.
Свак’ побеже својој стази.
Плива Вуле – Морски Вук.
Морске звезде са дна вире.
Морска со им вид омете;
Дал’ то оне добро виде?
Јел то риба или дете?
На плажи до збрке дође
Шкољке ракови пужићи
Чекају да Вуле прође,
Па да кући могу ићи.