Једва чекам онај дан
кад ће у мој слатки сан
и креветац розе боје
стићи нешто сасвим моје.
Што никоме нећу дати.
Можда мало… мами, тати…
Што ће бити моје благо,
моје мило, слатко, драго.
Сад је као у облаку,
ту у мамином стомаку.
Па осетим драгу буку,
кад на њега ставим руку.
Не могу да више чекам.
И ништа ми сад не треба.
Само маму запиткујем:
“Kад ће стићи наша беба?”
Добићу сад ја сестрицу
и за живот другарицу.
А када се угледамо
биће к’о да се већ знамо.
Неће бити више драма,
нећу више бити сама.
Где се живот радо рађа
ту не може бити свађа
❤ ❤ ❤
Посвећено Аники, да јој прекрати чекање
20. фебруар 2025.
Гога